„СРБИЈА - Национална ревија”, број 18

 

РЕЧ ПРЕ

Прошле године у тематском издању Националне ревије посвећеном туризму („Туризам 2009”), првом таквом, пошли смо од почетака и кратке повести туризма, скице за његову феноменологију, хронологије најважнијих догађаја, и стигли далеко. А сада настављамо тамо где смо стали.
Међу корицама издања „Туризам 2010”, осим добро знаних ударних дестинација, указујемо и на нека одредишта мање позната, али са великим могућностима и простором за креативне и предузимљиве људе.
У Београду су крајем фебруара, на 32. међународном сајму туризма, сви релевантни туристички посленици из Европе, па и са других континената.
Како на сајму, тако у овом издању.
Видимо се тамо, видимо се овде.

 

ГАЛЕРИЈА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

Пролог
МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ, 32. ПУТ
Провера свих формула

Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ

Представљање
32. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА
Београдски сајам, 24 - 28. фебруара 2010.

Лепо лице Србије
ФОТОГРАФИЈЕ ДРАГАНА БОСНИЋА И ЖЕЉКА СИНОБАДА

Мој кутак Србије
СЛАВНИ РЕДИТЕЉ ЕМИР КУСТУРИЦА, ОВОГ ФЕБРУАРА, У ДРВЕНГРАДУ, ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Бајке још постоје
Овенчан је највећим филмским признањима овога света и века, као члан „No Smoking Orchestra” аутентична је музичка звезда, славни је професор режије, глумац, стваралац. Могао је да живи у било ком од најмонденскијих места на свету, са најпознатијим и најмоћнијим људима свог времена, али он је ипак без много двоумљења одлучио да се скући у једном заборављеном кутку Србије и учини га својим, учини га (поново) нашим. За само шест година, од те лепе забити направио је и званично најатрактивнију туристичку дестинацију у Србији. Зашто? Како?

Пише: Розана Саздић
Фотографије: Драган Боснић

Избор
ДЕСЕТ НАЈЗАНИМЉИВИЈИХ ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈА У СРБИЈИ, ПРЕМА ГЛАСАЊУ ЧЛАНОВА БЕОГРАДСКОГ КЛУБА ТУРИСТИЧКИХ НОВИНАРА
Тешкоће због обиља
Највећи проблем са листом десет најатрактивнијих дестинација је у томе што на њу може стати заиста само десет одредишта. Овога пута су ту Мокра гора, Тара са кањоном Дрине, Власинско језеро, Ђавоља варош, Стара планина, Златар, Феликс Ромулијана, Палић, Пријепоље са Милешевом и Лимом, те Неготинска крајина

НР Прес
Фотографије: Драган Боснић

Споменици природе
РИСОВАЧКА ПЕЋИНА, НАДОМАК АРАНЂЕЛОВЦА, 80 КИЛОМЕТАРА ОД БЕОГРАДА
У недрима мермерне планине
Откривена средином XX века, случајно, током радова на Венчацу, ово је једна од најпосећенијих пећина у Србији. Посетиоцима је омогућено да је током целе године виде у дужини од 170 метара, али се процењује да је вишеструко дужа. У лепом пећинском накиту посебно се издвајају „Рисовачке оргуље” и кристални руб „Бела грива”

Пише: Соња Белић
Фотографије: Горан Ковачевић

Добродошлица
СЕВЕРНА СРПСКА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ИМЕ ЈЕ ЗА БЛАГОРОДНОСТ, ПРОСТРАНСТВО И СКЛАДНО БОГАТСТВО РАЗЛИЧИТОСТИ
Да, сва та равница
Знамо се. Целог живота очијукамо. Ми знамо њена бескрајна поља која нам хране род и родбину, њена небеса, реке, језера, две планине, шуме и ритове, њена вина музику, гурманлуке, њене чарде и чардаше, њену традицију и њену модерну... Она зна, од првог трена, зашто је и колико волимо. Њени дворци, салаши, тврђаве, резервати природе, излетишта, ловишта – одавно су не само национални брендови, него и добро проучени елементи једне амбициозне стратегије развоја туризма

Пише: Хелена Дуковић

Одредишта
У НИШУ, ПРЕД СКОРЕ ВЕЛИКЕ ИЗАЗОВЕ
Време импровизација је иза нас
Давне 1930. основано је Друштво „Морава” за унапређење туризма града Ниша и тадашње Моравске бановине. Правећи ретроспективу развоја туризма током тих 80 година, јужна српска престоница наставља припреме за свеевропску прославу 1.700 година од како је Нишлија Константин Велики Миланским едиктом (313. године) озваничио хришћанство у Римској Империји, учинивши га темељем Европе која постоји до данас. Ускоро ће у Нишу бити отворена и посебна Канцеларија за међународну сарадњу у области науке, културе и образовања. Она ће конкретизовати све планиране пројекте и повезати активности Ниша са активностима партнерских европских градова у овом великом подухвату

Пише: Горан Будимир

Препорука
ЗАЈЕЧАР, ЦЕНТАР ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ, ПРИМЕР КАКО СЕ СОПСТВЕНИМ СНАГАМА, БЕЗ МИСТИФИКАЦИЈА, МОЖЕ УЧИНИТИ МНОГО ЗА СЕБЕ
Нико то неће уместо нас
Локација Попова плажа на Тимоку била је бувљак, па запуштени простор препоручљив једино за избегавање. Данас је тамо један од најуређенијих спортско-рекреативних комплекса у Србији. А на јужном ободу вароши, на Краљевици, никао је модеран ски-центар. И то више, напросто, није исти град

Путоказ
КРОЗ КАЊОН СВРЉИШКОГ ТИМОКА, ШИНАМА И СТАЗАМА
Последњи воз за стару пругу
Док у развијеним европским земљама улажу напоре да железнички саобраћај учине још бржим, ефикаснијим и јефтинијим, Србији је из међународних финансијских институција препоручено да од свих својих пруга задржи само две, а остале укине. Са живописне трасе једне од пруга „штиклираних за укидање” репортери „Националне ревије” доносе пун кофер доказа да није мудро журити у остваривању таквих препорука. Лепоте, туризам, друкчије привређивање, шарганско искуство – само су неки од аргумената

Текст и фотографије: Драган Боснић

Перспективе
ЈЕДНА КУЛТУРНО-ТУРИСТИЧКА ТУРА КРОЗ СРБИЈУ
Одблесци небрушеног дијаманта
Пре две године Министарство културе Србије покренуло је пројекат „Путевима културе римских царева у Србији”. Стицајем разних околности, у том хвале вредном подухвату није се отишло много даље од почетних полетних изјава у камеру. Још увек је то само неискоришћени потенцијал (а „возови пролазе, они неће чекати”). „Национална ревија” води вас сада једном од могућих траса тог будућег пута кроз културну и археолошку баштину Србије, не само из римског раздобља, чекајући људе и време који ће ту одличну идеју заиста претворити у стварност

Пише: Војислав Филиповић

Позивница
ОХРИД, ГРАД МУЗЕЈ И ЈЕДНА ОД НАЈАТРАКТИВНИЈИХ ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈА У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Бисер на обали слатководног мора
Спој мудрости векова и постмодерног туризма, овај древни град у данашњој Републици Македонији оставља снажан утисак на сваког правог посетиоца. Његово чудесно језеро, светлости и музика, кухиња и вина, плаже и чувени бисери, стара тврђава, цркве, шеталиште, кафеи и клубови, неосетно и неизбрисиво постају део вашег лепог искуства и трајног сећања. Зашто је то „град у који се увек враћа”?

Пише: Јелена Николић

Светковине
ФЕБРУАР, КРОЗ СНЕГ НА ТРЕПАВИЦАМА
Уз љубав и вино, још један круг
Бивало је, најкраћи месец у години се некако неопажено провуче кроз наше животе. Но застанемо ли, осетићемо како се он испуњава мирисом мимоза, карневалским арлекинима и оним помало заборављеним јелима која се спремају током Беле недеље, пред почетак ускршњег поста. У фебруару, у сусрет пролећу, живописно се светкују и свети Трифун, заштитник виноградара и винара, и свети Валентин, заштитник заљубљених, и Сретење Господње, када се срећу зима и пролеће (у Србији је то и Дан устанка, Дан државности, празник по којем је назван први устав обновљене нововековне Србије)...

Пише: Дубравка Прерадовић

Бедекер
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1893-1977) И ЈЕДАН НЕПРЕВАЗИЂЕНИ ДУБОКИ НАКЛОН ГОСПОДИНУ БЕОГРАДУ
Вечни жар славне вароши
Знаменити писац је водич „Београд” написао давне 1936, на француском језику. И дан-данас та књижица је врхунско учило како се пише, сања, воли, гради, брани и разуме свој град. У вишемиленијумској историји Београда, нико о њему није писао боље и дубље него Црњански, тај денди и ратник, сав прек и нежан, ватра и лахор, с мирисом барута и багрема. А када ће му се Београд одужити?

Пише: Драгана Букумировић
Фотографије: Александар Ћосић

Више од повести
КРАЉЕВСКЕ БАЊЕ СРБИЈЕ, У ПРЕТХОДНА ДВА ВЕКА ГРАЂЕНЕ ПО УЗОРУ НА НАЈБОЉЕ У ЕВРОПИ, ОПЕТ У ЖИЖИ ИНТЕРЕСОВАЊА
Оживљавање старе отмености
Обе владарске династије нововековне Србије, Карађорђевићи и Обреновићи, дале су у XIX и XX веку пресудан допринос отварању српских бања и лечилишта, те њиховом развоју по узору на монденске центре у Европи тог времена. Тако су ницале палате, виле, хотели, улице и тргови, чесме и фонтане, раскошна купатила, балске дворане и кур салони, коцкарнице и променаде... Судећи по обновитељским пројектима, то ускоро неће бити само носталгично сећање него и важан развојни елемент српског туризма. А какав је то свет заправо био и шта нас то у њему, и данас, тако привлачи?

Пише: Радмила Таминџић

Акција
ЈКП „ПАРКИНГ СЕРВИС” ТРЕЋУ ГОДИНУ ЗАРЕДОМ СА БЕОГРАДСКИМ ЂАЦИМА ПРВАЦИМА
Безбедност и саобраћајна култура
Уз подршку институција Града Београда и МУП-а Србије, циљ креативне кампање „Ђаци вас моле, успорите поред школе” је да се утиче на возаче да смање брзину кретања у зонама око школа, а на најмлађе основце да обрате посебну пажњу на понашање у саобраћају

Више од сећања
ИЗ ДАВНОГ НОТЕСА ТУРИСТИЧКОГ НОВИНАРА
Трагови и поуке
Другачије се живело, волело, радовало, па и путовало. Све је било много сиромашније и много богатије. С мање се добијало више, било некако слађе, проживљеније и дубље. Иако се није оволико причало о експертима за све и свашта, о специјалистима и гуруима, изгледа да се о неким једноставним и битним стварима знало много више него данас. Пред нама су четири љупке и поучне приче из различитих периода у другој половини XX века. Може ли се из њих штогод применити у овом нашем времену досадне претенциозности?

Пише: Срба Јанковић

Призиви
ЛИСА БРАУН, ЕНГЛЕСКИЊА КОЈА СРБИЈУ СМАТРА ДОМОВИНОМ
Моћ завичаја и друге радости
Власник је и директор „The English Book”, фирме која  у овом делу Европе заступа „Oxford University Press”, највећег универзитетског издавача на свету. Србију, Српску и Црну Гору снабдева најбољим уџбеницима и методама за учење енглеског, организује летње школе у Нотингему и Брајтону, сарађује са српским Министарством просвете. Можда највише од свега заноси је идеја како да странцима најупечатљивије предочи лепоте Србије, земље њеног порекла

Пише: Данијела Драгићевић

Представљање
У ПУСТИ, ВЕЛИКОЈ МАЂАРСКОЈ РАВНИЦИ
Љубав према животу

Медији
СКОРО ДЕЦЕНИЈСКО ИСКУСТВО И ДОМЕТИ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ЕМИСИЈЕ О ТУРИЗМУ НА РТС-у
Сви аспекти повратка себи
Да ли домаћи туристи, за разлику од иностраних, Србију и даље доживљавају као дестинацију другог реда, или су тачне тврдње да је дошло до великих позитивних помака? Зашто увек изнова фасцинирају она места у Србији с необичним или бајковитим начином живота, где људи још имају систем вредности заснован на поштењу и традицији? Какво нам важно искуство доноси када у Цркви Захвалници видимо портрет Карађорђа у природној величини, зађемо у кањон Јерме или Лазареву пећину, тихо отпловимо до средине Увачких језера (да не плашимо белоглаве орлове), пробамо ајвар са јабукама, торту од мака, чварке од рибе, бермет са чоколадом...? О томе, ексклузивно за „Националну ревију”, пише аутор емисије „Књига утисака”

Пише: Светлана Зрилић

Медији
НАСТАВЉА СЕ ШИРЕЊЕ ИНТЕРАКТИВНИХ ИЗЛОГА ПО СРБИЈИ
Наш ненаметљиви сапутник
Та „слика од хиљаду речи” обраћа се човеку, а не маси. Саображена је личним и конкретним потребама, а не бесомучном неселективном бомбардовању свих људи свим информацијама. Нови интерактивни излози постављени су у Београду, Новом Саду, Панчеву, Ужицу, Ивањици, на Златибору... Прерастају у промотера укупне културне и туристичке понуде Србије и постају поуздан водич

Примери
ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА ИЗ БЕОГРАДА, ЈЕДАН ПОБЕДНИЧКИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
Знање + вештина + креативност
Већ смо извештавали о њиховим успесима, медаљама, победама широм света. О аутентичном и очито веома плодотворном моделу образовног процеса, по којем на сваких два сата врхунског предавања следи пет сати практичног вежбања. И најпознатије светске образовне установе тог типа сада врло помно прате њихов рад, тражећи редовну и квалитетну размену студената и искустава. А то београдској Високој хотелијерској школи омогућава да остане у светској жижи

Пише: Зоран Плавшић

Осигурање
„ДДОР НОВИ САД”, НАШ ВЕРНИ САПУТНИК, УКАЗУЈЕ ШТА НАМ ЈОШ НЕДОСТАЈЕ ЗА БЕЗБРИЖАН ОДМОР У ИНОСТРАНСТВУ
Здравствена књижица за цео свет
Визе су укинуте, даљине се приближиле, друмови чекају. Међутим, нису црвени пасош, хотелски ваучер и карте за превоз једина документа која ће вам обезбедити лагодан одмор. Српско обавезно здравствено осигурање још увек не важи у многим земљама. Дакле, ако не желите да ризикујете и све трошкове изненадног лечења или лекарских интервенција платите сами, право решење је полиса ДДОР-а за путничко здравствено осигурање са асистенцијом. Шта тиме заправо добијате и како то функционише?

Представљање
„МЕРКУР”, ВРЊАЧКА БАЊА
Wellness центар
Један простор, једна душа, један додир

Угошћавање
ПРЕСТОНИЧКИ РЕСТОРАН „К 2”, НА РАЗМЕЂУ НОВОГ БЕОГРАДА И ЗЕМУНА, МЕСТО ЗА ИСТАНЧАНЕ ЗНАЛЦЕ
Нема да нема
Овде можете затворити пуни хедонистички круг, од пикантних јела по ненадмашним старинским рецептима наших бака, преко заиста најбољих српских вина и дезерта, до врхунских кубанских цигара. Али ту је и оно чега не могу да се лише један Италијан, Француз, Шпанац или Немац кад нису у својој земљи